Ђердап

Величанствено је стајати на обали Дунава – записао је римски конзул Плиније Млађи. Ове речи у потпуности се односе на Ђердап. Највећи српски национални парк налази се у североисточној Србији и представља природну границу између Србије и Румуније, и у њему – Ђердапска клисура, 100 km величанствене природе и историје у којој се Дунав пробија ка Црном мору. Ђердап почиње код Голупца и завршава се код Кладова, у Караташу. Дунав је у Ђердапу најужи и најдубљи, а код Голупца пред улазом, најшири – 7 km и подсећа на море. Ђердапска клисура је природни резерват ретких птица, животиња и биљака. У густим шумама Ђердапа могу се срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова, црна рода, сури орао, орао змијар, сиви соко.

ЈЕЗИК

Гердап на турском значи место опасно за пловидбувртлогвир. Римљани и Словени су га звали Гвоздена врата.

ГЕОГРАФИЈА

На изласку из Ђердапске клисуре 1970. и 1984. изграђене су хидроелектране Ђердап I и Ђердап II, које припадају Србији и Румунији. Хидроелектрана Ђердап у укупној производњи струје у Србији учествује са око 20%. Као што је био случај и на другим рекама, тако је и изглед Ђердапа овим знатно промењен.

ИСТОРИЈА

Пријатна ђердапска клима одувек је привлачила људе да се у њему насељавају, а све те разне цивилације оставиле су мноштво материјалних трагова о себи, тако да Ђердап обилује историјским споменицима – тврђаве Голубац и Фетислам, римска тврђва Дијана, Трајанова табла, Трајанов мост, Римски пут и, пре свега, Лепенски вир – археолошко налазиште на месту најстарије праисторијске културе у Европи.