Рибља чорба

Нема рибље чорбе без дунавске рибе, а ни без дунавских аласа. Ко ће боље знати да направи познати рибљи специјалитет ако не онај ко је рибу уловио. Најчувенији специјалитет са Дунава се зове рибља или аласка чорба. Професионални рибари, аласи, рибу лове из чамца, мрежама. Аласи су најактивнији у јесен, кад почиње кртожење рибе – зимско смиривање и груписање сомова, шарана, смуђева, толстолобика, амура и других од педесетак врста, колико живи у Дунаву. Мреже се, ако се река не заледи, свакодневно бацају све до априла. Риболов на Дунаву је забрањен од 1. априла до 31. маја. Као што је у Дунаву мање рибе него некада, тако је и мање аласа. Данас су највеће рибе које аласи ваде из реке сомови – до 50 килограма. Сом је, откако нема јесетре, најцењенија риба, а после њега је шаран. А када се мреже извуку на суво, ваде се котлићи и кува се рибља чорба. Рецепти су разни, али у добру чорбу обавезно треба ставити што више врста ситне рибе, шаранчића, штуке, беле рибе, а ако се кува од крупне рибе, стављају се само реп и глава и обавезне су глава шарана и глава сома. Ту су још и црни лук, першун, целер, ловор, бибер, и незаобилазна љута папричица.

ЈЕЗИК

Реч чорба је персијског порекла и значи масна вода (која се добија кувањем меса). Мађарска реч алас значи рибар.

ГЕОГРАФИЈА

Готово сваки подунавски град у Србији данас има манифестацију под називом Златни котлић – такмичење у спремању рибље чорбе и рибљег паприкаша.