Дунав

Дунав долази од римског имена Данубиус или старијег, грчког Данувиос, што најприближније значи Зевсова река (Зевс – врховно божанство старих Грка), река живота, „божанска река“.

Дунав је највећа европска река после Волге (у Русији). Дугачак је око 2850 km. Дужина његовог тока кроз Србију износи 587 km . На обалама Дунава се налазе два највећа градска центра у Србији – Београд и Нови Сад. На Дунаву се налази и Смедерево, које је било српска престоница у XV веку, све до пада Србије под турску власт.

Почетак Дунава настаје спајањем две речице са висова Шварцвалда у Немачкој,  а улива се у Црно море у подручју велике делте у Румунији и Украјини. Занимљиво је да је Дунав једина велика европска река која тече од запада према истоку. Данас Дунав повезује Србију са средњом Европом. Река протиче кроз или чини границу 10 држава: Немачке, Аустрије, Словачке, Мађарске, Хрватске, Србије, Румуније, Бугарске, Молдавије и Украјине.

Највећим делом свог тока Дунав је пловна река. Кроз историју, Дунав је доводио Србима трговачке бродове са робом и са истока и са запада, али и ратне бродове, који су носили освајаче. Приликом опсада Београда честа су била бомбардовања са река. Запамћене су и велике битке Аустријанаца и Турака на води у близини Београда, а у Првом светском рату Београд су са Дунава и Саве бомбардовали аустроугарски војни бродови – монитори. Данас Дунав више није претња, већ као „најпопуларнија река на свету за речна крстарења“ представља велики туристички потенцијал Србије.

У време Римског царства Дунав је дуго био североисточна граница. Чувени дунавски лимес (тј. граница на Дунаву) био је осигуран утврђеним војним логорима. На територији данашње Србије познатији логори су били Кузум (Петроварадин), Акуминкум (Стари Сланкамен), Таурунум (Земун), Сингидунум (Београд), Винцеа (Винча), Трикорнијум (Ритопек), Виминациум (Костолац) и Пинкум (код великог Градишта). Остаци римских утврђења, уз Петроварадинску тврђаву у Новом Саду и београдски Калемегдан, те средњовековне тврђаве Смедерево, Рам и Голубац, праисторијска налазишта Винча и Лепенски вир – све то чини српски део Дунава посебно привлачним за туристе.

Можда није река која код Срба буди емоције које буде Морава или Дрина, али Дунав је увек изазивао поштовање и привлачио пажњу због свог богатства.

Некада је Дунав обиловао рибом. Рибари су вадили из реке огромне рибе, дугачке и по неколико метара. И данас на Дунаву има рибара – аласа, али риболов више није једно од најважнијих привредних делатности. Ипак, рибе има довољно за чувене дунавске рибље чорбе и печену рибу, коју је најслађе јести на самој реци.

На Дунаву су уређена и бројна купалишта, са Дунава се снабдева водом, Дунав на ђердапској хидроцентрали прави струју. Премошћен само на неколико места, моћни Дунав је био и остао важан за Србију – више као пут повезивања, него као граница, што је у историји често био.

Растао сам поред Дунава,
Поред добрих старих салаша.
Ловио сам шаране, испраћао бродове
И снивао дивне снове далеке.

Рефрен:
Дунаве, Дунаве, крај тебе ми срце моје остаде.
Дунаве, Дунаве, крај тебе ми срце остаде.

Пловио сам белим лађама,
Морима и многим рекама,
Ал` ђердапске клисуре и дунавске обале
У срцу су само моме остале.

Када бих се опет родио,
Дунавом бих опет пловио,
Певао бих цурама, што расту крај Дунава
И махао белим лађама.

 

Текст староградске песме ДунавеДунаве