Јањичари

Јањичари су били пешадијске трупе у турској војсци, у завничном својству султанових телохранитеља. Јањичари су постали прва турска стајаћа (стална) војска. Јањичарске јединице су биле елитне, а у боју их је предводио сâм султан. Јањичарске трупе се први пут јављају у XIV веку, а основане су по угледу на мемалуке –  трупе које су Арабљани попуњавали заробљеним младићима. Јањичари су долазили из редова хришћанске младежи и ратних заробљеника да би убрзо био уведен посебан порез – данак у крв, који се састојао из давања мушке деце султану. Из српских, бугарских и арбанашких (албанских) области (касније и из мађарских и грчких) одвођени су дечаци старости од 7 до 14 година, један од петорице синова (некад и више), у почетку насумице, а касније су били пажљиво бирани. Најлепши, најснажнији и најпаметнији хришћански дечаци одвођени су да би – после вишегодишњег школовања у најстрожој дисциплини и превођења у ислам, постали најбољи турски војници. Нису се женили и било их је између сто и  двеста хиљада. По начину живота подсећали су на западне хришћанске витешке редове какви су били, на пример, Јовановци на Родосу. Касније им је дозвољено да се жене и да се баве трговином, па су се богатили, а уопште су уживали углед и висок статус, па су и турске породице масовно почеле да шаљу своје синове у јањичаре. Многи од њих су, попут Мехмед-паше Соколовића, постајали веома моћни у Царству, а читава организација је била толико моћна да је често обарала султане и управљала државом. Зато су и насилно укинути у XIX веку.

ЈЕЗИК

Tурска реч yeniçeri – нова војска

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Мехмед-паша Соколовић