Босна

Босна је географска област на западу Балканског полуострва, око истоимене реке, а такође је и северни део државе Босне и Херцеговине. Босна је махом планинска земља, богата шумама и обрадивим земљиштем. Шуме чине педесет посто површине Босне. Највиши врх је Маглић (2368 m). Највећа река Босне и Херцеговине, уједно и граница са Србијом, јесте Дрина, највећа река која протиче кроз БиХ. Северну границу БиХ са Хрватском омеђује река Сава, док река Уна тече западном границом са Хрватском. Најдужа домаћа река је Босна. Клима је умерено континентална, док су у планинском североисточном делу лета кратка, а зиме дуге и оштре. Босна заузима 82% површине Босне и Херцеговине.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Народ Босне у верском смислу чине православци, римокатолици и муслимани, а кроз историју је била активна и јеврејска заједница. Сарајево је једини велики град у Европи који на растојању од по само 100 метара има и православну цркву, и џамију, и римокатоличку цркву и синагогу.

УМЕТНОСТ

Писци: Иво Андрић, Меша Селимовић и Бранко Ћопић.

ГЕОГРАФИЈА

Босну и Херцеговину чине два политичка ентитета: Република Српска и Федерација БиХ, а уз то постоји и мала засебна област, Дистрикт Брчко, који Републику Српску дели на два дела – источни и западни. Босна и Херцеговина су подељене и на две географске области – Босну, северну област, и Херцеговину, на југу. Главни град БиХ, Сарајево, већим делом је у Федерацији, а Источно Сарајево је у Републици Српској. Осим Сарајева, већи градови  Босне су Бања Лука, Бијељина, Добој и Приједор у Републици Српској и Тузла, Зеница, Травник, Бихаћ и Бугојно у Федерацији; највећи градови у Херцеговини су Мостар у Федерацији и Требиње у Републици Српској.

ИСТОРИЈА

Босна је као држава постојала од 1180. до 1463. уживајући за то време фактичку самосталност – упркос претензијама мађарске државе (Угарске). Највећи напредак доживела је за време бана Кулина (1180–1204), чије се време сматра златним добом Босне, те бана Стјепана Котроманића (1322–1353), који је освојио Хум (будућу Херцеговину) и краља Твртка I (1353–1391), за чије је владавине Босна била најмоћнија балканска држава. Босна је пала под Турке 1463. године. Босна је од 1878. до 1914. била под управом Аустро-Угарске. Сарајевски атентат, у коме је Гаврило Принцип убио аустријског престолонаследника Фердинанда, био је повод за почетак Првог светског рата, по чијем је завршетку Босна ушла у састав Краљевине Југославије. После Другог светског рата Босна и Херцеговина је била једна од шест република СФР Југославије. После распада Југославије и грађанског рата између Срба, Бошњака (муслимана) и Хрвата 1992–1995. Босна и Херцеговина је самостална држава од два дела – Републике Српске и Федерације БиХ. Већина Срба живи у Републици Српској, чији је главни град Бања Лука.