Вампир

Код свих словенских народа је у старој религији постојало веровање у вампире. Вампир, вапир, упир, лампир, лапир, вједогоња, тенац, чак и вукодлак, све ове речи означавају исто – душу која не може да оде „на онај свет“, умрлог човека који ноћу устаје из гроба и храни се крвљу. Српски вампир уопште није блед и испијен, како смо научили из филмова, напротив – он је у лицу црвен и надувен, а верује се да је невидљив и да га могу осетити животиње или људи рођени у уторак и у суботу, може да се провуче кроз најмањи отвор, а родбини се јавља као човек или у виду пса. Само зли људи су постајали вампири, а добар човек само ако је посебно „баксузан“, то јест ако мачка прескочи његово мртво тело. Зато су постојале многе превентивне мере – мртвачки одар се полагао уза зид, животиње су се затварале, ковчег се мазао белим луком, опасивао купиновим трњем. Трње је, уопште, било ефикасно – ако ништа друго не помогне, вампир се, као што знамо, могао пробости, а посебно је у за сврхе ефикасан глогов трн или, наравно, колац. Тело вампира се спаљивало.

ЈЕЗИК

Реч „вампир“ је једина српска реч која је ушла у све језике света!

УМЕТНОСТ

Мит о вампиру, повратнику, немртвом, постао је један од незаобилазних мотива у књижевности и филмској уметности. Код нас је позната приповетка Милована Глишића После дeвeдесет година по чијим је мотивима снимљен и хорор филм Лептирица.

ГЕОГРАФИЈА

Село Медвеђа код Крушевца, воденица у селу Зарожје код Бајине Баште

ИСТОРИЈА

Најстарији сачувани закони који забрањују спаљивање «вукодлака» потичу још из седмог века. Законик српског цара Душана предвиђа казне за оне који ископавају «вампире» и сажижу их ради уништења. Праву сензацију у свету изазвао је случај «откривања вампира» у селу Медвеђа 1730. године (тада је овај део Србије био под аустријском влашћу). У Медвеђу је стигла комисија сачињена од лекара и официра, а њени званични резултати су стигли и до берлинске Академије наука. Тада је реч вампир стигла у Европу, још увек пуну сујеверја, и ушла у општу употребу. Онда су се умешали Ирац Брем Стокер и румунска легенда о Дракули, и Срби су изгубили «ауторство» када су у питању вампири.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Познати српски вампири: Сава Савановић, Петар Благојевић, Арнаут Павле. Први је из легенде, а друга двојица су стварне личности из XVIII века, којима је из сујеверја додељена вампирска «слава».